Dum spiro spero











{јул 2, 2011}   Vodka sa utehom!

Svi smo mi bili prevareni i varali smo… Ako ima nekih koji nisu hoce!!! I svi mi zivimo sa tim neki svesno neki nesvesno! Neki to shvate posle boce vodke! Neki ne shvate nikada i piju stalno! Ali zive! I najbolje ribe i najveci frajeri, cinjenica je, bili su prevareni! Zivot je to! Nema hoces neces! MORAS!!! Stvorili smo brz zivot, brzu hranu… Sto se onda zalimo na brze prevare i kres varijante!!! Ja glasam za ljubav, na zalost, izubila sam opklade nekoliko puta! Nezbroj puta su me varali! A varala sam vala i ja njih! Tako da… Sto kaze moj dragi vat tu du?!
A ako se pitate cemu ovaj tekst?! Pa ja sam juce popila tu flasu vodke! 🙂 Sad kontam jel sam pila sa razlogom ili sam samo nasla sama glupi razlog… Kako god! Flasa prazna… 🙂



{април 17, 2013}   Druga strana kreveta…

Image

Da li smo mi u stvari jako cinicni ljudi sa nekim duplim standardima i ne znamo da li uopste imamo misljenje i onda kad mislimo da ga imamo onda ga s vremena na vreme menjamo u odnosu na situaciju, osobu… Na primer… Ok je da mi gledamo sa strane, da idemo u strip barove, da flertujemo, ali bi nas do srzi povredilo da to isto radi i osoba koju volimo i sa kojom delimo krevet… Valjda od druge osobe ocekujemo da bude bolja nego sto mi jesmo i mozda je bas zbog toga volimo, ali sta je onda sa ocekivanjima te iste osobe? Mozda i ona zeli to sve sto i vi radite… A ipak to sve ne znaci da vas ne voli vec jednostavno zeli… Jer je bice koje dise i ima isto interesovanja! Ali bi to nas povredilo. I mene bi… Jako…. Da osoba sa kojom delim krevet mozda u nekom trenutku pomisli na nekog drugog! Ali ni mi sami nismo uvek sigurno dal i je ta osoba tu bas prava, ali ona mora biti… Istina je da ne mora! Na zalost ili na srecu ali ne mora! I onda  treba da se zapitamo samo da li smo mi iskreni prema sebi jer samo tako mozemo da otvoreno volimo i verujemo i prihvatimo osobu na drugoj strani kreveta, jednostavno ali je tako… Dok god za sebe imamo jedna, a za drugu osobu druga pravila bicemo samo polu ljudi… Da li je onda svet bas pun takvih… Mogu reci nas! Svi mi treba da se zapitamo da li nam je sve jedno kad nam voljena osoba gleda sa strane, a da i mi sami to ne radimo…



{април 2, 2013}   Jezici ljubavi

Onda kad smo uskuskani u svoju vezu i onda kad mislimo da je nista ne moze ugorziti tada cesto ne vidimo da nesto ide lose, da mozda i mi pravimo da nesto ide lose i da samo mozda i mi ti koji smo sami toliko gradili vezu u stvari ti koji je i rusimo. I onda kad nam je sve to pred ocima mozda to da ocekujemo raskid izgleda gore od raskida… Ili ne! Mozda nekada uzimao to sto imamo zdravo za gotovo ili mozda je istina da ona zaljubljenost nestaje posle dve godine i onda se mora dosta raditi na tome da se veza ocuva!!! Mozda se i covek umori od toga da pokusava da odrzava nesto sto je od samog pocetka osudjeno na propast ili mozda nije ali ga mi cinimo da jeste… Nije to sve bas tako lako…

Juce sam cula od prijateljice za to da mi svi govorimo razlicte jezike ljubavi i da nekada ono sto je za mene ljubav nije za drugu osobu do mene!!! Da li je onda moguce da prezivimo dve godine, a da nam je potrebna drugacija ljubav i da stalno pruzamo to nesto drugacije a da se jos uvek volimo i da onda nakon dve godine shvatimo da ne pricamo isti jezik i kao jbg ne razumemo se, a jesmo i to jako dobro do skoro… To mi bas nije najjasnije, ali sam spremna da pokusam i to da ucim drugi jezik. Milsim da vecina nas jeste samo da sacuva ono sto je gradilo, ali onda se dodje do pitanja da li se vredi cuvati ili opet graditi ono sto je uspelo da se srusi ili da li je noralno da se stvari ruse? Zasto mi uopste gradimo nesto ako znamo da stvati nisu vecne i da se sve na kraju krajeva kao i mi samo srusi i nestane? Mozda jer zelimo da verujemo da smo posebni i da cemo trajati ili… Mozda nismo posebni, mozda smo samo verovali u pogresne stvari… Ne znam da li sam verovala da smo mi nesto sto nismo ali znam  da sam se trudila jebeno jesam… Sada mi se cini kao da nisam uspela. Kao da je neko od nas dvoje sagradio previsok zid koji bas nije vise tako lako rusiti ili sam jednostavno ja pocela pricati pogresan jezik sa njim! Verovala sam da smo mnoge stvari prosli da se neka sranja nece vise nikada ponoviti da smo odrasli i sazreli za mnoge stvari, ali kao da jos uvek rastemo i prolazimo neke iste stvari ili mozda ne iste, ali onda neke stvari koje smo sami napravili i ne umemo sa njima da se izborimo! Ja iskreno nekad ne znam sta on zeli… Ili ne zelim da znam jer mi se ne svidja, ali iskreno nisam sigurna da li on zna sta ja zelim! Jedina istina je da meni treba on! Bas takav kavak je. Nedostaje mi to neko vreme da provedem sa njim… Nedostaje mi njegov dodir i njegov pogled. Onaj kad sam znala da me pogleda i da je to to… Volela bih da me jos jednom pogrelda i da znam da smo to mi. On i ja bas kao i pre u srednjoj skoli da smo mi mi i da necemo nikada pa ni kad ostarimo biti neko drugi.

Kao da jos cekam taj pogled i zbog njega ostajem, a pitam se da li je on uopste spreman da ga da… Opet ili je on jednostavno shvatio da od toga nema nista! Da li on ostaje tu jer veruje jos uvek u nas i spreman je da se trudi? Da li sam ga toliko oterala od sebe da vise ne mogu da ga vratim ili moramo samo zajedno da na tome radimo… Nije mi tu nista bas jasno, jer nikada nisam zaista bila spreman da ni sa kim radim ni na cemu! Verovala sam da se stvari dese ili ne. Kod mene se uglavnom nisu desile ni sa jednim! Sa njim jesu! Sa njim sam se ja desila, kakva god da sam, a umem da budem losa, zla… Desila sam se i ostala sam tu kraj njega! Da li to onda znaci da je to to? Ili je on samo tu dok ne shvati da ja takva nisam za njega i ono… Kaze e to sto si se ti desila ne znaci da sam i ja!!! Ili mozda jeste u jednom trenutku, ali ne znaci da ne moze opet da se desi sa nekom drugom? Da li mi uopste mozemo da se desimo nekoliko puta u zivotu sa nekoliko drugih osoba ili jednostavno svaki put je drugacije da onda znaci da mozemo jer postojimo i po nekoliko puta! Koliko nama ljudima treba u ovom novom ludom svetu da stvari prodjenmo da vidimo da je to to… I da li sam ja jos uvek jedna od retkih jedinki koja veruje da moze da postoji samo sa jedim!!!

Ne znam da li je prica za jezike istina, ne znam kojim ni ja jezikom pricam ali znam da kad je tu da i kad cuti i da kad me samo zagrli znam da pricamo jako dobro i da se razumemo… Bar ja da! Da li on mene razume ili samo to cini da bih ja mogla lakse da razumem da me voli! I da li me voli? Da li on ostaje tu jer me voli i zeli da sve tu pocne i tu ostane medju nama… On ne voli da prica… On cuti… Da li je to njegov jezik, da li on prica kad je sve ok ili cuti kad nista nije u redu! Ja ne znam!!! Znam samo da sam spremna jako puno raditi na sebi,… Na svojoj vezi… I samo se nadati da cemo propricati ne mora uvek to biti isti jezik, ali bar jezikom kojim cemo se najbolje razumeti! Za pocetak… Iako je nas pocetak bio davno…



{август 22, 2011}   Nevazna vaznost snova!

Snovi?! Ostaci onoga sto pokupim kad hodam… Neciji! Najcesce svaciji. Nemaju generalnog vlasnika. Nisu ni moji. Ja najcesce tudje snove gledam, zivim, a ponekad i ostarujem. Svoje?! Oni su… Mali, u danasnjem svetu cak i precenjeni ili mozda cak i nevidljivi. I onda nepostoje! Ja ne zelim da budem milioner. Poznata i vazna! Karijera mi je toliko bitna da imam ujutru da pojedem parce hleba i to isto da podelim sa nekim i da se posle te karijere nekome vratim. Zato i kazem moj san je mali, nevazan, a najcesce nedosanjan. Jer ja ne spavam da bih sanjala. Spavam da bih mogla da ustanem i da zivim svoj san. Dok je on tu… Kad i njega nestane!!! Java postaje san! Onaj mali i nevazan i ponekada i nevidljiv, ali moj!!! Htela sam da budem novinar! Htela sam da budem i manekenka! Htela sam negde da budem i kosarkasica! Sve sam htela i sve po malo i bila! Ali nista od toga nisam sanjala! Sanjala sam samo mali i beznacajan san koji je ipak bio preveliki za mene! Parce hleba se ne deli onda kad ja to zelim … Parce hleba se koristi da bi se prezivelo. Parce hleba ne moze biti san! Ma koliko ga ja sanjala…



{август 13, 2011}   Epizode pre HAPP END?!

Pre neki dan nisam mogla da pisem jer sam bila previse srecna… E pa sada sam dovoljno dobre volje da pisem! Ha… On bi znao u kom sam sada raspolozenju!!! Sada macko moja pisi koliko te prsti nose jer ne cini se da ces opet docekat onaj dan da se osecas previse srecno. Sada se vise osecas kao najveci gubitnik na svetu jer se ne zna da li si vise izgubila svoje samopouzdanje i sebe ili si izgubila i ono mola dostojanstva i samopostovnja!!! Ili mozda pre svoju vezu za koju si se kao konj borila!!! Pa bila si macko moja dovoljno pijana da ne znas sta ti je pre ispadalo iz dzepova, a jos gore ne znas ko je to pokupioooo!!! Molim vas samo mi vratite te sitnice koje sam ispustila dok sam ko zna koji taksi placala kako bih dosla do njega!!! Ne nisam mogla ok ada sklopim ni te noci bez njega!!! Osecala sam se kao da sam usmrkala drogu i sta sada?! Kazu da nema nazad, a Kaca kaze da treba biti radikalan!!! E pa ja sam tada odlucila da uzmem jos jednu dozu droge! Cisto da se podsetim koji je to osecaj! Smrces i places –  e pa i nije neki! Ali je njegova ruka bila tu! Da zagrli! Silvana Selkic da li si svesna da poklanjas sve svoje dane nekome za koga nisi cak ni sigurna da li mozes da mu verujes!!! Da li si svesna ne znas ni koliko ces jos moci da cutis i tripis neke sitne, ali mozda i jos krupnije lazi?! Da li si svesna da ne znas ad li si spremna da sebe stavis na drugo mesto?! Ili si to vec uradila, a da cak ni toga nisi svesna?! Koliko poraza je onda zaista dovoljno da bi se dobila samo jedna pobeda?! U mom slucaju samo jedna istina! Jer ja nista sem te istine i ne trazim. Cini mi se da one devojke koje traze mogo skuplje stvari prolaze mnogo lakse! Da li je danas postalo jako teskokupovati najosnovnije namirnice?! Da li smo mi mozda postali siromasni za ono osnovno sto nas cini ljudima, a to je iskrenost? Da li je toliko tesko da se otvorim i da probamo da verujemo nekome!!! I koliko ce nas to svecano otvaranje zapravo kostati?!

On je samo rekao da ne draimim oko gluposti i da ne ne nerviram pre svega njega, a onda i  sebe… Kaze zavoleo sam te jer je sa tobom sve bilo tako lako i nisam morao da mislim ni gde idem ni sa kim se slikam ni kako se ponasam!!! E zamisli i ja sam tebe… Ali hello!!! Postoji onaj trenutak kada moras od ja da napravis mi!!! Postoji trenutak kada ne mozes samo svoju ruku na kraju dana da operes vec moras pomoci jos nekome da uradi!!! Jer … Ne moze sam! Ali ocigledno da do tog trenutka nisamo zajedno stigli! Nekako… On je valjda preleteo sve to! A ja sam ostala na zemlji cekajuci da se dogodi! Da sleti i kaze… E, mi bi smo trebali da operemo ruke! Oprala sam ih sama i legala u krevet! Valjda sve do onog trenutka dok on ne postane mi…

Ali jos koliko samostalnih pranja ruku ja mogu da izdrzim dok on konacno ne sleti?! Koliko zaista mozemo da podnesemo zarad te savrsene veze koju mislimo da imamo… I da li MI imamo tu savrsenu vezu ili sam JA samo ta koja je to napravila to u svojoj glavi!!! Mozda ja i samo jesam ta bivsa koja ga je dovodila do ludila samo u drugom obliku… Mozda sve to sto sam ja zapravo videla svojim ocima i nije neka velika istina!!! Mozda su sve to epizode koje su morale da budu snimljene pre srecnog kraja!!!

Ali koliko ce epizoda ova serija imati?! Ja vise od ovih pet ne mogu da izdrzim! Samo da se jos neke ne dosnimavaju…!!!



{јул 14, 2011}   Rezervni igrac vs zvezda

Kada njegove mane zaista pocinju da nam smetaju i kada zaista pocinjemo da mislimo da li je mozda sve to u sta sam se uplela samo jedna velika greska?
Onog trenutka kada shvatite da vas dragi nije cvecka i da iako vam prica sto najlepsih reci na dan jednostavno ne mozete neke stare rane koje je napravio da zacelite!!!! Da volite to sto je lep i to sto mnoge uzdisu za njim! I da obozavate cinjenicu sto se svi smeju kad on prica… Ali kada to prestaje da bude zanimljivo i kada postaje da bude zaista opasno?! Kada to sto je on sarmantan pocinje vas da ugrozava i da postaje opsesija i nocna mora!!! Onoga trenutka kada shvatite da to vas dragi koristi kao oruzje da zavede neku drugu!!! Tada to prestaje da bude stvar koju najvise volite kod njega!
Nisam mogla a da se ne zapitam danas kad mi je sestra rekla da joj je rekao da se ja mnogo tripujem!!! Nisam mogla a da ne pomislim da li je moguce da on ni jednog trenutka nije pomislio da ja mozda nesto znam! Da li je moguce da muskarci jednostavno veruju da smo mi glupe i da neke stavri iz njihove proslosti, a nekada na zalost i sadasnjosti, ne znamo? Koliko je zaista istina da oni veruju u sve to? Da li i jednog trenutka pomisle da mozda samo igramo ono sto su oni poceli?! Koliko zaista ima istine u tome da jednostavno moramo da imamo nekog u rezervi kada nam se glavni igrac povredi!!! Ja sam skoro pa sigurna da svako ima nekog sa strane! Koga ne vidja ali koga moze ukek da upotrebi! Ja stojim pri stavu da ljubav postoji. Moja mama je pobegla od kuce da bi se udala! Takva mi je krv ja moram da verujem! Valjda da ne izdam tradiciju! Ali koliko u to sve moj dragi veruje! I u stvari koliko ja u njega verujem! Dovoljno valjda da prihvatim cinjenicu da je otisao za Beograd sam! I iskreno se nadam da mu svi rezervni igraci sede na klupi.



{јун 18, 2011}   Naopak svet!!!

Pre neki dan je moj dragi pred mene prosuo svoju novu filozofiju sveta i svog vidjenja istog!!! Rece meni onako ni od kuda da je svet jedna velika sarada!!! Ne tim recima, ali rece mi covek da je sve to sto se desava u svetu presmesno i da se neko opako sa nam sali! A onda je dodao cisto valjda da mi bude lakse na dusi da konta kako svet drzi max 10 ljudi i kako oni odlucuju o svemu! I to sve rece meni vecitom pesimisti koji ne zna gde bije!!!

A onda sam ja mislila pa zar onda i ovaj zivot nije jedna velika sarada?! Zar sve ovo sto se meni i svima nama desava, zar sve to nije smesno i… Sto bi rekao Mika Antic koliko samo ljudi prodje pored nas, a da nas i ne primeti i da i ne zna za nase postojanje?!  Ali… Ono sto je najgore koliko puta dnevno prodjemo pored onih koje znamo i za koje smo ucinili mnogo, a da nas ti isti ljudi ne primete i ne znaju za nase postojanje!!! Da li napokon trebamo da prestanemo da mislimo o svetskim zaverama i o tome ko drzi svet!!! Svi ti koji ga drze nisu besmrtni!!! Bas kao ni mi!!!! Koga briga za njih!!! Nikoga… Svet se ipak okrece i okretace se zauvek sa njima ili bez njih… I nisam to rekla mom dragom jer njemu je kao i vecini jako bitno da razbuca valjda tu bargu i uzme im pare i postane sultan umesto sultana! Ja se ne nosim tim idejama! Pare su tu da se trose, a zivot je tu da se prozivi… Ko kako ume, a neko i kako mora! Sto se mene tice onako kako zelim! To koliko mi u tome uspeva je druga prica koja traje pa… Cini se 24 godine, a oseca se kao 50!!!  Nisam ni planirala da mom dragom razbucam ideju da ga nekako ne sledim u njegovoj fantaziji i da… Da ne zelim da budem upamcena kao ona koja se ceo svet okrenula naopacke! Zelim da budem, ako je to moguce, samo ona koja ce jednog da okrene naopacke! Meni sasvim dovoljno! On to ne zna! Misli da zelim da ceo svet bacim pod noge. Novinarka valjda! A  ja sam u stvari zena i nista manje, a ni vise od toga! Novinarka je tu da ako propadnem kao zena kazem ha… Bar znam zasto jesam!!! Ja se borim da promenim svet! Ne ja samo zelim da stvorim svoj svet u kome nece onih dest vladati i samo zelim da kad dodje do THE END mogu da kazem bar je on okrenut naopacke!!!

Danas mi je rekao samo se ti mene drzi. Zao mi je bilo da mu kazem da kad god sam se nekog drzala nekako sam tresula glavom o patos i da pored njega imam ja cvrsci oslonac-sebe! Mada diskutabilo je koliko sam ja stabilna ali mislim da mogu glavu da pridrzim da ne odleti predaleko! I kaze on meni kaze mora da se smisli nacin kako da postanemo milioneri!!! Ajoooj, jos jedna njegova velika zabluda… Milioner se ne postaje! Sve mi se cini da se radja!!! Ali pustam ga da nekako bude bezazlen u svim tim svojim mislila i idejama! Mozda i ja gresim. Mozda cu zaista jednog dana otvoriti oci na nekom drugom mestu i vremenu gde cu zaista imati svoj svet i zaista se drzati za njega! Dok sve to ne bude tako nekako… Drzim se ja svoje ideje samo se nasmej kad ti kazu da si mali covek!!!



Osecaj… Trenutak koji traje neprocenjivo malo i koji se kasnije ne moze ponoviti jer jednostavno nemamo vremena da opet osetimo! Samo nam proleti pred ocima a zbog njega nam dan postaje lepsi!!! I cak kad on nije tu nekako … Osecamo tu negde u stomaku ili mozda jednostavno samo mislimo da osecamo! Ali je lepo!!! Znate ono mnogo je bre dobar osecaj! I… Ne nije nikao bio moj tip! Naprotiv! Svega je tu bilo previse kod njega… A onda je dosao osecaj!!! I sada mogu samo da legnem tu negde pored njega… Da ga pogledam u oci… I da ne moram da progovorim ni rec!!! Ni jednu jedinu! Dovoljno je da samo naslonim glavu na svoje mesto… I nekako je lakse!!! Cak i kad nije! I onda se pitam sta je to nesto sto me natera da se smirim i onda kad bih urala i sta je to ono sto me tera da spustim glavu i da ponos ostavim tamo negde i onda kada znam da nije zasluzio? Sta je to ono sto nas natera da predjemo preko nas samih i da nam jednostavno bude ravno do nas samih zbog njih!!! Zbog onih koji ponekada zaborave na nas! Zbog onih koji ponekada ne postuju dovoljno ni nas ni nasa osecanja ni nase cinjenje! I da li je zaista vredno da ono sto smo gradili vise od dve decenije damo onome koji je tu pa… Ni dve godine! Ponos na stranu jer gde je previse ponosi nema ljuavi, ali da li je to tako?! Ili su nas tome samo ucili kako bi nekako opstali i kako na kraju dana ne bi sami legli u krevet i zapitali se da li ce me moj ponos zagrliti i reci laku noc? Hoce li mi moj ponos napraviti kupku kad se vratim umorna sa posla? Da li je zaista ponekada vazno manje voleti sebe kako bi na kraju dana imao ko nas da voli? Ili jednostavno mozemo mi da spavamo i sa nasim ponosom jer na kraju krajeva „Ricarde volim ja tebe, ali sebe volim vise“… Ali hoce li ljubav prema samome sebi jednog dana jednostavno prerasti u mrznju jer… Previse vremena samo sa jednom osbom moze da ugusi i tu tako savrsenu vezu koju smo stvroili sa sobom! Ume da bude malko iscrpljujuce pricati sa nekim ko bas i ne moze da progovori! I onda na kraju dana se i zapitamo malo cemu taj ponos?! Da li mogu negde da ga naplatim? Hoce li mi on na kraju dana postvaiti pitanje kako je bilo na poslu? Sumnjam da hoce?! Previse je ponosan da bi progovorio… Stoga mozda treba malo ponos ostaviti po strani kad se upustamo u nesto ozbiljnije od igre „ko ce vise da izdrzi“!!! Jer na kraju krajeva niko nece biti pobednik…

Ali neka ponos bude bar tu negde da nas podseti… Ricare!!!



{мај 15, 2011}   Naknadna pamet!

Dok jos uvek sedite porodicnom domu ne ramzmisljate o nekim stavrima… Zivite prosto bezbrizno i stvari kao sto su usmaljenost vas ne uznemiravaju jer imate porodicu. Nema razloga da se zatvarate u sobu i da placete sami mozete jednostavnte da popricate sa sestrom ili da se jednostavno posvadjat sa njom… Da vam bude lakse!!! Neko ce bar osetiti sav vas bes. Ali sto je najgore to ni tada kad imate ne umete da cenite!!! Valjda vas roditelji smaraju ili jednostavno zelite da budete nezavisni… To nekako tako ide!!! I zasto se kaze pazi sta zelis mozda ti se i ostvari. Ali nekako u nekom obliku koji za vas bas nesto i nije najbolji. Hm… A onda se kao okurazite i odete od kuce. Eh da je da bar promenite samo ulicu u istom gradu ili grad u istoj zemlji. A vi pametni pa izaberete da slusate srce, da pratite nekoga koga volite (kasnije se radja pitanje da li je on to zasluzio i da li je uopste bilo pametno-to vam dodje kao neka sledeca tema o kojoj cete da mislite i jos jedan od milion razloga zbog koga cete da placete), a sto je onako vrh inteligenicje koja mene, a i jos mnogo nas mladih prati odete dovoljno daleko da je odmor jednom godisnje prava sreca… Pa da!!! Taj Dubai! Jooj taj grad!!! Ma gradcina!!! Ajoooj… A koga to ljudi i slike na netu lazu!!! Pa nikoga. Mislim kad se pogleda izbliza tj kad se pridje jako blizu svim tim gradjevinama to i jeste ta gradcina!!! A prici gradjeviama je nekako… Pa najlakse a hvala Bogu danas svaki telefon ima i kameru pa mozemo lepo i da s uslikamo i kao vuhuuu mi zivimo u Dubaiu!!! A kad ono jadac iznutra!!! A obecavali su gladac! A da li su? Ili sam ja to samo tako nekako sanjala i nekako o tome a samo mislila jer sam ja tako zelela!!! Htela sto pre da pobegne od svojih cisto me ne dave jos koju godinu i kao da osetim tu samosalnost!!! Pa mislim sta reci na tu svu moju pamet sem  veliko ha ha!!! A kao to zavrsavam FPN (ja bih mu pre dala naziv Fakultet za proizvodnju nesposobnjakovica, ali avaj sad niko me nista nije ni pitao).

A onda kad napustite taj dom koji su vasi roditelji toliko dugo gradili onda pozelite svoj!!! Pozelite da imate nekome da se vratite uvece sa posla!!! I pocinje da vas plasi ugaseno svetlo! Pa ga ostavljate upaljenim… Cisto da vas to doceka kad dodjete sa posla. Pocinjete da zelite da se ne budite sami… Da bar mama vice na vas da eto i danas nista od faksa!!! Sta god samo da cujete neki glas! Svoj jezik! Nestoooooooo… Onda kad pocinje da vam nedostaje i fakas i neke nevazne face onda znate da je kriza dosla i da ne zna kada ce da se zavrsi! Pazitete realno plakanje nije nesto sto moze i treba da vas uplasi. To vam dodje kao nacin da se  ispraznite i izbacite sve iz sebe!!! Jer kako nemate nikoga da mu kazete kao se osecate onda je valjda plac (ukoliko ne znate da pisete ili jednostavno mrzite) jedini nacin da progovorite u toku dana svojim jezikom!!! Da mislicete da sam luda… Hellooo zeno imas ljude! Imas decka. Ko ce vas i koga bi vi slusali da ceo dan place i kuka! A decko! Pa onda kad sleti i kad nije umoran i onda kad mozete da se vidite a da ne trcite i jurite vreme.. Mozda tada i moze da vas saslusa!!! No muka vam i od toga! Nema resenja! On ga nema! E onda pocinjete da se pitate o onome sa pocetka! Sto se dosli? Zbog njega? Hm… A gde je on vas stavio kad je odlazio? Volite ga… Pa da li je on mislio da li voli vas kad je odlazio? I onda se vrtite u krug sreca, nesreca, plac, smeh… Ajooooj… A sve se svodi samo na jedno. Ustajete… Idete na posao… Ne znate sta ce biti sutra… Ali i dalje sve to radite, valjda verujuci u neko sutra! A sve sto zelite jeste vas dom…  Ono isto od cega ste pobegli. A tu zelju nemate sa kim da podelite! Da ne uplasite. Da ne pomisle da ste luda ili mozda preosetljiva… Ili Boze me ne daj da zelite da se udate!!! A sve sto hocete da ne cekate sletanja i poletanja i neko vreme da se mozda vidite!!! Samo hocete da mozete posle posla da se uvalite sa nekim u trosed i odgledate neki film. Da spremite veceru za prijatelje i svi zajedno sedite i cavrljate. Mislite o buducnosti koja nije daleko i koja nije ruzna!!! Valjda ne trazite puno, mislite, ali znate da sve to nemate i ne znate da li cete ikada imati.. A treba vam. Zarad vaseg unutrasnjeg mira. Jer jednostavno ste zensko. I to su to neke zenske stvari koje njemu ne smete na glas da izgvorite jer precesto leti… Pa da sledeci put ne odleti, ali samo u jednom pravcu. Onda cutite!!! Jer ukoliko pomenete deljenje onda samo mozete da dobijete odvajanje… Vec sam se nekako jednom opekla. Dva puta mi nesto i nije potrebno. Bar ne sada. Ukoliko mogu molim da mi se vise odvajanje ne pominje. Bar ne do kraja ove godine. Dok se jos navikavam na Dubai! Da mi to navikavanje ne potraje previse! Mada ionako sam se naslusala prvise onoga cekaj, jos malo… Nece nista da mi se desi ako jos malko sacekam da vidim da li mi prica leganje same u krevet svake veceri dosaditi!!! Ako vec i nije… Jedino sto ne smem je da urlam i da mooooolim da se sve ovo zavrsi vec jednom! Jer muka mi je vise da spavam sama. Ok plasim se toga! Plasim se da cu ostati sama! Plasim se da cu uvek ostati samo ona lepa Silvana sto je mogla da bude nesto, ali nije jer je samaaaaaaa…!!! Da samoca je moj strah!!!



{август 31, 2010}   Ono što nedostaje je on!

Vratila sam se iz tog obećanog grada… Iz zemlje gde je sve savršeno… I bilo je tih mesec dana sam njim vise nego savrseno! Osecala sam se najvoljenije na svetu!

Prvi trenutak kad sam ga ugledala na aerodromu… Milsim da bih dala čitavih meseca dana za taj prvi prenutak! A samo sam ga zagrlila… Ali vredeo je najvise! Ili prvi poljubac… Niz kicmu su mi prostrujali zmarci. Neopisivo. A on je pricao na puto do kuce. Pokazivao… A ja sam ga samo gledala i mislila koliko mi se promenio. Ali ne… Bio je to on. Moj Igor… A na trenutak mi je bio potpuno cudan. I kosa… I oci… I ruke… Uh!!! Samo sam to ponavljala u sebi… Mozda i prvih nekoliko dana!!! A on je bio tu… Pored mene! Posle toliko suza… Nakon toliko noci koje sam spavala sama i posle toliko noci kada nisam oka sklopila… Napokon je bio pored mene!

Toliko lepih trenutaka…

A onda se toliko toga rasprsi … Zasto? Svaki dan se pitam i ne znam odgovor! Trudim se, ali ga ne dobijam ni od njega, ali ni od sebe…!  Valjda previse ocekivanja ili ne znam ni ja sama… I onda dođu takvi trenuci kada jednostavno ne znate zasto i ne znate kako sve da popravite. I što se više trudite sve je gore!!!

Ali ne žalim se… Bio je tu! Pored mene… I bilo nam je lepo. Meni je bar bilo najlepše. Ne znam kako je bilo njemu! Činilo se da na trenutke uživa, da je srećan. Da li je bio?! Kažem vam da ne znam…

I onda opet aerodrom… I opet saznanje da ću živeti za jedan poziv. Za jedan pogled koji mi uputi preko skajpa… I opet one suze grozne! Ali nisam plakala… Samo sam rekal biće kako biti mora! Ja sam dala sve od sebe! Na njemu je… Nadam se da shvata koliko sam mu dala i koliko još mogu… Nadam se da vidi da se raspadam ponekad i da jedva dišem…

Treba da dođe za nekih dvadesetak dana… Ne znam… Jako sam srećna! Ne mogu ga dočekati, ali opet se ne smejem… Plačem… Ne kao pre… Samo onako suzu… Kao da sam muško…. I brzo je obrišem! Neću… Ne više!

Ali ono što nedostaje je on! Ovde, tu pored mene… Tad mi se čini da svi problemi nekim čudom nestanu! Ne znam ni ja kojim, ali odlepršaju! I čekaju da se opet rastavimo da nas puknu…

Volim ga! Ne umem to da kažem često, možda sam čak i nespretna, ali ga volim… Umem da pokažem!



et cetera